Festival azijskih plesova je nastao iz višegodišnje saradnje Marine Stevanović sa Tanjom Pivljanin, osnivačem Kulturnog centra Nea Pangea. Sa zajedničkim ciljem da približe kulturu i umetnost Azije, odlučile su da okupe izvođače azijskih plesova na jednoj bini i otkriju Beograđanima čitav splet raznovrsnih plesova koja postoji u njihovom gradu. Kako su plesovi azijskog kontinenta još nedovoljno poznati u našim krajevima, projekat Dragulja Azije je poslužio kako bi se plesači udružili i oživeli mistiku Istoka.
Prvi festival je organizovan u oktobru 2013. godine. U sklopu festivala su 
organizovane plesne radionice sa Janom Mankoč iz Slovenije, koja je tom prilikom podučavala 3 različita plesna stila – bolivud, bangru (Bhangra – folklorni ples Indije) i belivud (bellywood, spoj orijentalnih i indijskih stilova) koji još nije izvođen na srpskoj plesnoj sceni. Takođe, večernji koncert je okupio 43 izvođača i prikazao 18 različitih plesnih stilova i fuzija poreklom sa azijskog kontinenta.
Drugi festival je organizovan u decembru 2014. godine. Ovog puta je 
umesto plesnih radionica organizovan mini azijski bazar u holu nakon koncerta, te su posetioci mogli da uživaju u japanskoj ceremoniji čaja, pogledaju ponude tursitičke agencije za egzotične destinacije, nauče osnove origamija- umetnosti savijanja papira, probaju autentičnu indijsku hranu ili kupe knjigu, rukotvorinu ili nakit inspirisan Azijom. Te večeri je broj izvođača bio duplo veći od prethodne godine, a plesni stilovi još raznovrsniji i brojniji.
Odziv plesača i njihova želja za saradnjom je dokaz da je projekat ponudio plesnoj zajednici nešto novo, nešto što do sada nismo imali u regionu. Podjednako, zahvaljujući ovom projektu, plesna zajednica se još više povezala i inspirisala mnoge nove zajedničke poduhvate. Iako pretežno sačinjen od plesača iz Beograda, tim izvođača je ubrajao i kolege iz drugih gradova Srbije a i poneke iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Ovaj festival je tokom dvosatnog koncerta prikazao plesove od Rusije, preko Turske, Bliskog Istoka i Indije, pa sve do Indonezije, Malezije, Kine i Japana. A detalj koji je ostao upečatljiv i poneo titulu zašitnog znaka ovog festivala su kratka objašnjenja i poreklo svakog stila pre samog izvođenja, jer se time lakše približe publici značenje pesme i suptilnih pokreta koje bi možda prevideli.
Kruna uspeha festivala su svakako interesovanje medija i pozitivni komentari posetilaca. U vremenu kada je kultura zasenjena politikom, prijatno iznenađenje je znatiželja novinara o detaljima festivala i pozivi za gostovanje u emisijama. Bitno je podvući da je festival od samog početka bez finansijske podrške kulturnih institucija ili sponzora, ali da su organizatori više nego otvoreni za saradnju sa svim društvima, plesnim školama, organizacijama i ustanovama koje bi želele da budu deo Dragulja Azije.